Hejt bez provere: Koučing na udaru predrasuda i neobaveštenosti

Hejt bez provere: Koučing na udaru predrasuda i neobaveštenosti

Stalno iskaču po društvenim mrežama neki tekstovi, emisije, komentari onih koji hejtju koučing. Nekada se umesto „hejtuju“ koristila jednostavna srpska reč – „pljuju“.

Pa hajde da se vratimo toj staroj terminologiji i ove ljude nazovemo prostim jezikom „pljuvači po koučingu“. Sudeći po jeziku i tonu koji koriste kada govore o ovoj korisnijoj disciplini u privatnom ili poslovnom životu, čini se da je „pljuvači“ adekvatniji naziv.

Neke od pljuvača sam pitala šta oni znaju o koučingu i da li su ga nekad koristili, ili bar da li poznaju nekog profesionalnog kouča, i dobila sam zanimljive odgovore.

E, sad ću da vam ispričam jednu pričicu. Pomislićete da možda nema veze sa temom koju sam navela, ali budite strpljivi pa ćete doći do poente. 😊

Do svoje dvadeset i neke godine, svi su me stalno nutkali da probam kajmak. Samo kad bih ga videla, okrenula bi mi se utroba, a lice mi se iskrivilo u grimasu gađenja. Umesto pristojnog „Ne, hvala“, moj odgovor je bio jedno glasno i nevaspitano „Bljak!“.

Onda se jednom desilo da sam položila neki veliki ispit, i priredili su mi žurku iznenađenja. Žurka je bila, očigledno, više namenjena organizatorima nego meni, jer su me smlaćenu i komiranu iz sna probudili sa jednim: “Surprise, žurka specijalno za tebe!“.

Kao posebno iznenađenje, ekipa je donela i klopu i piće, pa me time malo i oraspoložiše jer od silnog umora, nisam stigla ni da jedem, nego sam se strovalila u krevet pa sam bila gladna kao vuk. Odvedoše me do stola s hranom i kažu: „Najbolja jagnjetina i kajmak u okolini!“ Nisam znala da li da plačem ili da ih izbacim! Ni jagnjetinu ni kajmak nikada nisam želela da probam. A ako je postojalo nešto što sam mrzela više od kajmaka – to je bila jagnjetina!“

Pošto im nije palo na pamet da je tako nešto moguće i da neko ne voli i ne uživa u nečemu što je tako ukusno i savršeno, nisu se setili ni neku salatu da donesu, niti bilo šta drugo. Krče mi creva, boli me glava koliko sam gladna a oni oko mene u slast mljackaju i piju. Pomislih: “Pa hajde, nećeš da umreš, uzmi malo jedi, ovi neće otići do jutra a ti ne možeš da izdržiš dok prve pekare po okolini ne počnu da se otvaraju.“

Uzmem parče jagnjetine, primaknem nosu – ne, ja ovo ipak ne mogu. Naterah sebe ipak da uzmem zalogaj, ali mi nije bilo ukusno. Hajde da probam ovo drugo, manje zlo. Namažem malo kajmaka na toplu lepinju, zagrizem… i gle čuda! Pa to i nije tako loše!

Prvi put u životu u svojoj 20 i nekoj sam probala kajmak. Mnogo mi se dopao. Pojedoh celu lepinju sa kajmakom pa pomislih: “Šta su ti predrasude. Da sam danas umrla, ne bih znala da je ovo ovoliko dobro! Ostala bih uskraćena za nešto toliko ukusno!“.

E sad, decenijama posle toga, kajmak rado jedem kad naiđem na neki dobar, ali jagnjetinu još uvek ne. Odbija me miris i kao dominantni biljožder, ipak nikad nisam postala ljubitelj jagnjetine.

Je l' sad kapirate šta sam htela da kažem?

Od onih intervjuisanih pljuvača po koučingu, čula sam da su slušali neke „koučeve“, da su čitali „postove nekih koučeva“ i da su tako došli do niza uverenja:

  • Koučevi su prodavci magle
  • Dele glupe savete
  • Mlate pare a i praznu slamu pričajući neke generalne i otrcane rečenice
  • Promovišu pozitivno mišljenje i mantranje i vizuelizacije i govore da se tako zgrće bogatstvo
  • Da je koučing „izmišljena profesija i da manipuliše nekim jadnicima“
  • I još mnogo toga u istom duhu…

 

Pokazaše mi i šta su čitali po društvenim mrežama. Neki su mi naveli i primere „koučeva“ koje su slušali negde. Niko od njih nije nikada bio na koučing seansi.

Kad sam pogledala te „koučeve“ i pročitala par tih postova, pomislih: “Pa super, u pravu ste, ovo jeste jedna gomila gluposti i ovo jesu pisale neke budale. Ali znate šta: Niti su ovo koučevi, niti je ovo koučing!“ 

Zanimljivo je da niko od tih pljuvača nije uzeo da malo istraži, da se raspita, da potraži neke relevantne izvore i sajtove, već su na osnovu objava i postova koje su postavili samozvani koučevi, koji zvuče kao stand-up komičari i šarlatani, formirali mišljenje pa i uverenja o koučevima i koučingu. Uz to su koučing okusili manje nego ja jagnjetinu! Kad bolje pogledah, neki od tih koje su oni označili kao koučeve, uopšte se i nisu nigde predstavili kao koučevi, više su neki influenseri, motivacioni govornici, šta li… Dakle, čak su i to iskrivili!

Eto, tako sam i ja o kajmaku imala predrasude i uverenje da je to nešto gadno i odvratno sve dok prvi put nisam probala. Pa kad sam probala i dopalo mi se, onda sam se i raspitala da mi objasne kako se dobija kajmak, i zašto je tako prokleto ukusan!

Ali šta ćeš, ljudi su često površni. Uhvate tu i tamo po koju reč, ne udube se, ne istraže pa kreiraju iskrivljenu sliku o nekome, nečemu.

Koučing nije za svakoga.

Koučing nije deljenje saveta, a nekima baš možda više može pomoći bakin savet, savet drugarice, možda su ipak za psihoterapijski rad, za čitanje neke knjige.

Ali ne i za koučing. Kao što nekima jagnjetina nikad neće biti ukusna… Koučing, pre svega, pomaže u proširivanju kapaciteta i ostvarivanju potencijala.

Da bi koučing delovao, potrebno je da imaš kapacitet za to – da ono na čemu radiš s koučem ima na šta da se „primi“.

Ako ga nemaš, džaba ti i najbolji kouč i psihoterapeut. Nemaš „nepce“ za to, kao što neki nemaju za jagnjetinu.

Naravoučenije: Nemojte biti puni predrasuda, ne pljujte i ne hejtujte. Možda promašite u životu nešto tako dobro, ukusno i hranljivo kao što je kajmak ili koučing.

Valjda je ovaj tekst razumljiv za sve. Ako ne kapirate koučing, onda će vam možda priča o kajmaku biti dovoljno bliska.

Kao kouč, sa klijentima često radim na kreiranju razvojnog, optimističnog, radoznalog, preduzimljivog i istraživačkog majndesta (mentaliteta). Samo takvi mogu da se usude da „probaju kajmak“. Ljudi koji ostanu zatvorenog uma, bez inicijative i vizije, ostaju uskraćeni za najlepše ukuse.

I da rezimiram ukratko: “Ne pljujte koučing dok ne zagrizete. Ako imate isto mišljenje i nakon što ste zagrizli – ispljunite!”

 

 

Nastavak:

Kako odvojiti žito od kukolja tj. razlikovati kouča od šarlatana

psihoterapeut
Scroll to Top