„On the Internet, nobody knows you’re a dog“¹
Peter Steiner
Napomena: Ne zamerite mi na rečniku koji ću koristiti u sledećem tekstu. Malo ću se otkočiti i ponašati kao tamo negde u sajber spejsu 😊
Takođe, nadam se da će vam jednostavna objašnjenja u fusnotama biti od pomoći.
- Je l' bi htela, molim te, da mi sa psihološkog aspekta objasniš zašto ljudi na mrežama toliko lažu?
Ovim pitanjem je klijentkinja započela jednu koučing sesiju.
– Je l’ imaš neki poseban razlog zbog koga to želiš da znaš, ili onako pitaš?
-Imam, gledala sam danas neke kandidate koji su se prijavili za posao, čitala sam njihove Linkedin profile, upoređivala sa onim što vidim i čujem, pa ne mogu da verujem šta su sve napakovali u CV-je!
-Pa dobro, to je bar jasno, hteli su da se predstave u boljem svetlu nego što jesu. Verovatno oni to vide kao self-marketing, a ne kao laž!
-Pa meni se čini da nisu računali da ću ih proveravati po mrežama! To što vidim na fb, instagramu i uživo, veze nema jedno s drugim.
Baš su se zeznuli ako nisu računali na proveru po društvenim mrežama – pomislih,
ejč-ar-menadžeri (HRM) naravno da proveravaju kandidate!
I sama sam to radila: prijavi se kandidatkinja za ozbiljnu i odgovornu poziciju, a ja joj nađem na fb “pijane” fotke i kako je na ramenima nosi još pijaniji navijač u bojama jednog domaćeg tima!
I šta sve ne nađem…
Ok draga, nemam ništa protiv, ali mi je za ovu poziciju svakako potreban neko sa manje “strasti” 😊
Kad te ’oće, ’oće te...
Kako sam pre par meseci za jednu radionicu koja se tiče komunikacije, obrađivala i temu ponašanja na društvenim mrežama, rekoh, ok, može. Mogu odmah jedno dva sata da pričam o tome. Tako i bi, htela sam ja ukratko da joj ispričam, ali nju je tema baš zainteresovala pa se raspričasmo.
Za radionicu koju sam spremala, bilo mi je potrebno mnogo manje znanja nego što je bila literatura koju sam pročitala, ali pošto sam i sama na svim društvenim mrežama (ima me po instargamIMA; twitterIMA, fejsbuCIMA i svim internetIMA)², bilo mi zanimljivo da čitam ta ozbiljna istraživanja psihologa, psihijatara i drugih bolesnika³.
Twitter zajednica je posebno zanimljiv skup različitih persona i tamo najviše boravim, nekako, čini mi se da je sve ovo o čemu ću pisati ovde, najuočljivije baš tamo. Eto, jedna od karakteristika ljudi koji se bave po internetima je da nisu previše strpljivi, pa i ja ne mogu, brate, kilometarske tekstove da čitam (kao što će, izgleda, ispasti ovaj moj ), već mi forma micro-bloga kao onog na tw, baš odgovara.
Možda, na kraju, i ne bih sad pisala o ovoj temi, ali skoro je jedan moj tvit baš fejvan, ritvitovan, i dobio je na desetine komentara. Kakvih komentara? Pa od onih ljudi sa kojima se godinama pratim i sa kojima sam ’prijatelj’ na tw, pozitivne i prijateljske, a od onih sa kojima se nit’ pratim, nit’ bih se ikad pratila, stigli su tako zlobni, odvratni, niski, vulgarni i, ne znam kako da ih nazovem komentari! Nisam ih sve ni čitala, nemam ja toliko vremena, tek po neki.
Nisam ti ja sad neki profajler kao iz američkih filmova, ali za autore nekih od tih tvitova rekla bih da su prilično psihološki oštećeni ili nedovršeni (nezahvalno je deliti dijagnoze … Ako me razumete o čemu pričam). I eto, kad se sve tako namestilo, i taj twitter, i pitanje klijenta, i ja već pripremljena, rekoh, ‘ajde da napišem i za druge, šteta da se baci.
Koliko god znala da su društvene mreže, između ostalog, ventil za različite frustracije i svakojake pulsije (iliti, narodski rečeno za neizdrž), pre par godina bih se silno rastužila i baš bih se ubedačila zbog takvih komentara. Ozbiljno kažem. Možda bih i taj tvit i svoj profil na tviteru obrisala, ali ovog puta sam poootpuno iskulirala, i čak ni na jedan komentar nisam odgovorila.
Moja emocionalna regulacija i kontrola su dostigli zavidan nivo i sad ’ladno mogu da tvitam bez opasnosti da će mi neko pokvariti raspoloženje. ☺☺☺
Dakle, dragi moji Tviteraši, Fejsbukovci, Instagramljani i ostali državljani virtuelnih kontinenata, evo da vam sa psiho(pato)loške strane pojasnim neke stvari o ponašanju na društvenim mrežama.
Što, bre, dragi ljudi, dangubi(MO)te po internetIMA?
Da li ste, dok nestrpljivo čekate da upoznate svoju online prijateljicu, zamišljali visoku, zanosnu plavušu dugih nogu i zanosnih oblina, prodornog pogleda i senzualnih usana, a pojavila se mala bubuljičava debeljuca štreberka sa teglama na očima? Možda ste očekivali da se ispred vas pojavi BMW iz koga će izaći razbacan muškarac vašeg života, a ono sa bicikla siđe zbunjeni i uplašeni žgolja?
Da ne nagađam brojna potencijalna razočaranja (priznajem, ni jedno od ovih nisam izmislila! Prenosim vam iskustva o kojima sam slušala)…
Pa hajde prvo da vidimo šta su to uopšte društvene mreže, a onda i šta to ima tamo po internetu zanimljivo pa se više živi na mrežama nego u stvarnom životu...
(social media)?
Da ne citiram rogobatne definicije (kao što je ova pod5), ovde ću parafrazirati:
- to su kanali komunikacije koji se ostvaruju putem interneta;
- oni omogućavaju ljudima komuniciranje kad im se ćefne;
- omogućavaju im da se predstave kako im se sviđa;
- mogu da komuniciraju bilo u realnom vremenu ili onda kad njima to odgovara;
- komuniciraju sa užim ili širim krugom ljudi na mreži;
- rezultat tog njihovog bavljenja po mrežama je sadržaj koji sami kreiraju i koji proizilazi iz njihovog doživljaja interakcije sa drugima.
Da zaključim:
društvene mreže su mesta koja omogućavaju komunikaciju sa drugima, ali ne odnose se na igrice, traženje informacija i drugo.
Pa ako ne tražimo informacije, ne igramo se, šta dođavola tražimo?
E, pa to ćemo videti u nastavku koji sledi….
1 “On the Internet, nobody knows you’re a dog” je rečenica koja se prvi put pojavila 1993. god. objašnjavajući strip na kome su dva psa od kojih jedan sedi na stolici za kompjuterom i izgovara ovu rečenicu a drugi sedi na podu. Autor je Peter Steiner a rečenica se u stvari odnosi na anonimnost na internetu
2 Ko je prisutan na mrežama, poznaje ovaj žargon, iako su ove imenice singularia tantum-imaju samo jedninu, na mrežama se koriste i u množini, a i naglasak nije tamo gde bi trebalo (internEti, npr)
3 „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ je popularna knjiga čiji je autor Rodrigo Munjos Avia
4 RL – uobičajena skraćenica koja se koristi za ’real life’, ili ono što ovde zovem offline život – život van interneta
5 “Internet-based channels that allow users to opportunistically interact and selectively self-present, either in real-time or asynchronously, with both broad and narrow audiences who derive value from user-generated content and the perception of interaction with others” (Carr and Hayes, 2015, p. 50).