Psihodinamski koučing kao odgovor na VUCA i BANI svet
U svom ranijem blogu “U kakvom svetu živimo – čovek suočen sa izazovima savremenog života”:, pisala sam o ličnom iskustvu suočavanja sa VUCA svetom tokom pandemije – o tome kako je sve bilo nepredvidivo, brzo, neuhvatljivo… i kako sam kroz sopstvenu unutrašnju stabilnost učila da se nosim sa spoljašnjom nestabilnošću.
Danas, svet ne samo da nije postao jednostavniji, već je evoluirao u nešto još kompleksnije – u BANI svet, gde više ne znamo ni da li ono što razumemo – zaista razumemo.
U svemu tome, čini mi se da se sve više oslanjamo na tehnologiju, alate, algoritme, pametne sisteme, aplikacije koje „misle za nas“, dok istovremeno – sve manje radimo na unutrašnjim alatima, na našem psihološkom softveru koji bi trebalo da nam pruži emocionalnu stabilnost, otpornost, strpljenje, jasnoću misli i doživljaja i pre svega – kontakt sa svojim duhovnim i fizičkim bičem. Nekada mi deluje da dok AI dobija nadogradnje svaki mesec – naš emocionalni softver često ostaje na fabričkim podešavanjima.
„Ažurirala sam
sve aplikacije,
ali ne znam kada sam
poslednji put
ažurirala sebe.”
(važi za mnoge dok
gledajući u telefon
pokušavaju da
meditiraju. 😅)
U šali i ironiji ima istine – jer se svakodnevno suočavamo sa sve složenijim zadacima i sa realnošću koja često prevazilazi našu logiku. Upravo zato danas, možda više nego ikada, koučing postaje najvažniji saveznik – ne zato da nam kaže šta da radimo, već da nas vrati u kontakt sa onim što možemo da razvijemo iznutra.
U nastavku delim kako psihodinamski koučing odgovara na ove zahteve – kroz razvoj unutrašnjih kompetenci i kapaciteta koji nas čine sposobnim da hodamo kroz život, čak i kad je teren sve strniji.
Tehnološki update vs. emocionalni softver
Dok veštačka inteligencija napreduje eksponencijalno i menja svet iz dana u dan, naši unutrašnji kapaciteti često ostaju na „verziji 1.0“. Brzina kojom svet ide napred traži i emocionalne nadogradnje – ali ako ih ne radimo svesno i marljivo, preti nam scenario u kojem ćemo, metaforički (a možda i bukvalno), praviti društvo starom dobrom Commodore 64 u podrumu: nostalgični, simpatični – ali potpuno neupotrebljivi u sadašnjem vremenu.
Razlika je što Commodore bar ne mora da donosi odluke, vodi timove i razume ljude. Mi moramo. 😊
Psihodinamski koučing kao odgovor na VUCA i BANI svet
U poslednjih desetak godina, termin VUCA svet – skraćenica za volatile (nestabilan), uncertain (neizvestan), complex (kompleksan) i ambiguous (dvosmislen) – postao je neizbežan u menadžment literaturi, organizacionom razvoju i koučingu. Ovaj koncept je osvetlio složenost savremenog poslovnog okruženja, gde se promene dešavaju brzo, nepredvidivo i često bez jasnih uzroka i posledica.
Kao odgovor na izazove VUCA sveta, organizacije su se uglavnom fokusirale na tehnička rešenja. U fokusu su bili alati za agilnost, alati za predikciju, digitalne strategije, krizni menadžment, kontinuirano obrazovanje, „design thinking“, razvoj sistemskog mišljenja i slični koncepti. Cilj je bio: bolje se snaći u nelinearnom i nepredvidivom poslovnom kontekstu.
Ipak, jedno pitanje ostajalo je nedovoljno razrađeno: koji su to unutrašnji psihološki kapaciteti potrebni zaposlenima da zaista izdrže i uspešno funkcionišu u takvom okruženju?
Tehnike i alati ali bez unutrašnje podloge postaju šuplji.
Znanje bez emocionalne stabilnosti postaje neupotrebljivo.
Psihodinamski model: razvoj emocionalnih kompetenci
Psihodinamski koučing je ponudio odgovore upravo u tom pravcu – jačanje psiholoških kompetenci zaposlenih, lidera i timova. Umesto da nudi još jednu tehniku ili spoljašnji alat, ovaj pristup usmeren je na razvoj bazičnih emocionalnih sposobnosti – naših psiholoških softvera koje nam omogućavaju zrelu ljubav i rad, koji omogućavaju stabilno, fleksibilno i autentično funkcionisanje u zahtevnom svetu.
Kroz individualni i timski rad, tokom psihodinamskog koučinga, razvijaju se sledeće kompetence:
Neutralizacija – sposobnost samoregulacije, sposobnost da umirimo svoje burne emocije i postignemo smirenost. Osoba uči da obradi, a ne da potiskuje ili projektuje sopstvena (nepoželjna) emocionalna stanja.
Mentalizacija – razumevanje sopstvenih unutrašnjih stanja, ali i kod drugih, kroz uvid u nesvesne motive, osećanja i potrebe. To omogućava dublju empatiju i precizniju interpersonalnu navigaciju.
Konstantnost objekta – psihička stabilnost u doživljaju sebe i drugih. Osoba razvija sposobnost da i u trenucima konflikta zadrži sliku o sebi i drugima uprkos spoljašnjim izazovima kroz vreme.
Celovitost objekta – omogućava da realno sagledavamo situaciju, svet i ljude oko sebe. Umesto idealizacije ili devalvacije, osoba uči da prihvata i pozitivne i negativne strane drugih ljudi bez gubitka poverenja. Za osobu sa uspostavljenom celovitošću objekta, svet nije crno-beo a ljudi nisu anđeli ili demoni.
Tolerancija na frustraciju – sposobnost da se ostane prisutan u neudobnosti, da se odloži zadovoljstvo i izdrži neizvesnost bez impulsivnosti. Strpljenje i ulaganje napora uprkos teškoćama, neodustajanje pred preprekama – osobine su ljudi koji umeju da tolerišu frustraciju.
Tolerancija na ambivalenciju – kapacitet da se podnese unutrašnji konflikt, vidi više strana problema i donose odluke koje nisu ili-ili, već promišljene, uz sagledavanje i prihvatanje alternativa. Kada osoba toleriše ambivalenciju, donosi odluke samouvereno i sa pouzdanjem da je odluka prava.
Volja – autentična motivacija da se istraje u započetom, bez upotrebe manipulacije ili prinude, već iz unutrašnje jasnoće, sa elanom i u kontinuitetu.
Inicijativa – hrabrost da se započne nešto novo, bez potrebe za potpunom sigurnošću i bez paralize usled straha od neuspeha. Osećaj smisla, povezanosti sa započetim, krasi ljude koji imaju zrelu inicijativu.
Ove sposobnosti, naši emocionalni softveri, usvajaju se od rođenja. Univerzalno su nam dati kapaciteti, ali se često neadekvatno razviju tokom ranog detinjstva. Svaka od ovih sposobnosti nam je neophodna u savremenom svetu, koje god njegove osobine da sagladavamo.
Ako nismo razvili ove sposobnosti, nije smak sveta. One ne nastaju preko noći, ali je naknadni razvoj moguć. Razvijaju se kroz proces koji uključuje osvešćivanje mehanizama odbrane i otpora, prepoznavanje emocionalnih stanja i reakcija i stvaranje novih unutrašnjih odgovora na spoljašnje izazove.
Od VUCA do BANI: nova faza nestabilnosti
Danas sve više govorimo o tome da VUCA više nije dovoljan okvir da opiše svet u kojem živimo. Na njegovo mesto dolazi nov akronim – BANI:
- Brittle (krhko) – sistemi izgledaju stabilni, ali su vrlo fragilni.
- Anxious (anksiozno) – hronična nesigurnost stvara kolektivnu teskobu.
- Nonlinear (nelinearno) – uzroci i posledice nisu povezani na očigledan način.
- Incomprehensible (neshvatljivo) – realnost postaje toliko kompleksna da se ne može u potpunosti razumeti.
U BANI svetu, čak ni fleksibilnost i agilnost više nisu dovoljne. Potrebna je unutrašnja elastičnost – sposobnost da tolerišemo nedovoljnu informisanost i da živimo sa neznanjem. Neznanje ovde ne znači neobrazovanost, već sposobnost da ostanemo funkcionalni i mirni čak i kada su informacije delimične, protivrečne ili potpuno zbunjujuće. Svet postaje nelinearan i nedokučiv do kraja – i naša zrelost se ogleda u tome da ne paničimo kad ne znamo, već da nastavimo da delujemo promišljeno i odgovorno.
Potrebno je i da tolerišemo zbunjenost, da budemo u stanju da ne dozvoljavamo emocijama da se automatski preliju u ponašanje, već da ih možemo reflektovati, obraditi i prevesti u smislen odgovor. Upravo posedovanje ovakvih emocionalnih kompetenci čini razliku između onih koji se adaptiraju – i onih koji se gube u haosu.
Zašto su bazične emocionalne kompetencije sada ključne
Upravo pomenutih osam psiholoških kompetenci koje se razvijaju kroz psihodinamski koučing postaju ključna „oprema“ za snalaženje u BANI realnosti:
Mentalizacija pomaže da u haosu ne izgubimo osećaj sebe i svojih unutrašnjih procesa – strahova, briga; da prepoznamo šta drugi zaista doživljavaju, da budemo empatični.
Neutralizacija omogućava da reagujemo svesno i smireno, hladne glave a ne iz anksioznosti ili besa, panično i nerazborito.
Konstantnost i celovitost objekta pomažu da u neshvatljivosti ne izgubimo poverenje u sebe i u druge, da nas promenljivi i iznenadni događaji ne uzdrmavaju, da zadržimo realnu – celovitu sliku.
Tolerancija na frustraciju i ambivalenciju čini nas sposobnim da donosimo odluke čak i kada nemamo sve odgovore, da istrajemo čak i kad je ishod neizvesan, napor možda uzaludan, a uloženo nepovratljivo.
Volja i inicijativa nas pokreću ka smislu, aktiviraju kreativnost i hrabrost u nama pa čak i kada je svet oko nas konfuzan.
VUCA svet je tražio brzinu, prilagodljivost i snalaženje „u hodu“.
BANI svet traži dubinu, psihološku elastičnost i emocionalnu pismenost.
A šta to praktično znači?
Emocionalna pismenost znači da prepoznajemo svoje emocije ali i da sa njima živimo, da ih regulišemo, razumemo i da ne budemo njihovi taoci.
Psihodinamski koučing ne nudi gotova rešenja – on razvija ljudska bića sposobna da žive u složenom svetu time što ih oprema najvažnijim alatom. On oblikuje unutrašnje veštine koje omogućavaju da haos od spolja ne preraste u unutrašnji haos.
U našem “psihološkom tool box-u” treba da se nalaze sledeće sposobnosti:
- Neutralizacija – da ne reagujemo impulsivno, već da obradimo afekt.
- Mentalizacija – da razumemo sebe i druge iznutra, da se ne osećamo izgubljeno.
- Konstantnost objekta – da se ne raspadamo kad nas pritisne nešto od spolja.
- Celovitost objekta – da vidimo i dobre i loše strane osobe ili situacije, i ostanemo realni.
- Tolerancija na frustraciju – da podnesemo prepreku, a ne da odustanemo na prvoj krivini, pri prvom neuspehu.
- Tolerancija na ambivalenciju – da sagledamo više opcija, nosimo se sa konfliktom, i donesemo zrelu odluku.
- Volja – da uključimo svoje unutrašnje motore, izdržimo napore i završimo ono što započnemo.
- Inicijativa – da pokrenemo nešto novo i smelo, iako ne znamo ishod.
U svetu koji je krhak, zbunjujuć i neshvatljiv, ove veštine nisu luksuz – one su preživljavanje.
U tom smislu, psihodinamski koučing nije samo odgovor na poslovne zahteve – već investicija u psihološku održivost budućnosti.
Za kraj – ako se pronalaziš…
Ako vas je ovaj tekst naveo na razmišljanje, ako osećate da bi vama – ili vašem timu – značilo da razvijete kapacitete o kojima sam pisala, slobodno se javite.
Od 2010. godine radim psihodinamski koučing. Poznajem korporativno okruženje – dugo sam bila deo dinamičnog poslovnog sveta, kako god da ga akronimski krstimo 😊. Danas sam i edukator, timski kouč i psihoterapeut.
Znam kako da razgovaram sa liderima, C-suit bajama, sa timovima, ali i sa sopstvenim unutrašnjim glasovima (nekad svi pričamo u isto vreme, ali se na kraju ipak sporazumemo 😊).
Ako želiš da zajedno istražimo kako da unaprediš unutrašnju stabilnost u spoljašnjoj nestabilnosti – piši mi. Biće mi zadovoljstvo da popijemo virtuelnu (ili pravu) kafu i vidimo gde se naši putevi mogu ukrstiti.