faq

Na ovo pitanje koje klijenti često postavljaju, nema preciznog odgovora. Svaki klijent je individua za sebe, i svaki od njih je splet različitih iskustava, unutrašnjih konflikata, uticaja sredinskih činilaca, nasleđenih osobina… Svako od nas se razvijao i doživljavao različita iskustva, neka od njih i traumatična, radosti, gubitke i razočaranja. Zato je psihoterapijski rad prilagođen potrebama svakog klijenta ponaosob. Kako psihoterapija zahteva zajednički rad i klijenta i terapeuta, uspeh u terapiji najvećim delom zavisi od klijentovih nastojanja da dostigne željenu promenu. Dakle, najprecizniji odgovor na ovo pitanje bi bio: broj sesija i vreme na terapiji direktno zavisi od toga koliko ste spremni da radite na sebi!

Naravno. Tržište je preplavljeno različitim knjigama iz oblasti popularne psihologije, sa mnoštvom self-help tehnika. Najbolje je da vam vaš psihoterapeut preporuči knjigu koja bi vama najviše odgovarala. Mnogo je klijenata koji očekuju da promena dolazi ako čitaju knjige i uče tehnike samopomoći. Do promene ne dolazi tako lako! Neophodno je da radite na svom razvoju da bi došlo do ikakve promene; izgovaranje afirmacija, vizualizacije, meditacija… koje se preporučuju u mnogim knjigama, mogu pomoći, ali nisu dovoljne.

Često klijenti pri prvom kontaktu pitaju da li se određena dijagnoza, poremećaj, stanje, tretiraju psihoterapijom. Uvek odgovaram da psihoterapeut ne radi sa dijagnozom niti sa konkretnim problemom, već sa čovekom. Dijagnoza je u psihoterapiji sekundarna stvar – najvažnija je procena da psihoterapija klijentu može biti od pomoći. Klijent je jedinstven sa svojim spletom iskustava, unutrašnjih doživljaja, (ne)dostignutom psihološkom (ne)zrelošću… Psihoterapijski rad je zasnovan na rešenju aktuelnog problema ali više na sticanju generalne sposobnosti da se osoba nosi sa svim nastupajućim problemima i krizama.

Moj pristup je psihodinamska integrativna psihoterapija po OLI metodu. To je vid dubinske psihoterapije koji se od drugih tehnika razlikuje po tome što je zasnovan na analizi dubljih slojeva naše ličnosti i dubljim promenama a ne samo na pokušaju razrešenja određenog problema ili rešavanja konkretne situacije. Ove dublje promene se mogu postići tek ako smo pronikli u dublju strukturu ličnosti, ako smo uklonili sve otpore koji se opiru psihoterapijskom procesu. To omogućuje dubinski rad sa klijentom i to nazivamo psihodinamskom pristupom.
Postoje različiti psihodinamski pravci. Tehnike različitih terapija se značajno razlikuju. Kad vam se na raspolaganju nalazi više tehnika, kad imate više dostupnih alata, to vam omogućava rad sa većim opsegom problema sa kojima se kijenti javljaju. Zato sam ja odabrala integrativni pristup u psihoterapiji – pruža mi veće mogućnosti za rad. Integrativna psihodinamska psihoterapija i koučing podrazumevaju edukaciju iz različitih terapeutskih pravaca (integracija pravaca) i to pre svega dubinske (psihodinamske) orjentacije.

Završila sam medicinski fakultet i moja profesija je doktor medicine. Nakon medicinskog fakulteta, završila sam edukaciju iz psihodinamske psihoterapije i koučinga. Takođe sam pohađala i Cambridge Business Academy – odsek za menadžment ljudskih resursa. Završila sam i više različitih edukacija iz oblasti psihoterapije. Posedujem sertifikate, nacionalne i evropske licence iz coachinga, psihološkog savetovanja i psihoterapije.

Tokom prvog razgovora klijent može da se informiše o detaljima koji se tiču načina rada, kvalifikacijama, iskustvu terapeuta… Ali, najverovatnije da ćete ovo znati kad započnete psihoterapiju/coaching. Da bi rad bio uspešan, pored odgovarjućeg ekspertskog znanja koje poseduje vaš psihoterapeut/coach, potrebno je uspostaviti i odgovarajući radni savez koji podrazumeva uzajamno poverenje. Na ovo pitanje, i klijenti i terapeuti daju jednostavno objašnjenje: „S nekim klikneš, ili ne! Ako odmah “klikneš” – to je pravi terapeut/coach za tebe!“

Ovo je vrlo individualno i zavisi od mnogo faktora. Nekad je i jedna seansa dovoljna da klijenti implementiraju ono do čega su došli u razgovoru sa terapeutom, i da to dožive kao pozitivne promene. Nekad bliski ljudi iz okoline prvi registruju promenu. Svakako, ne postoji pravilo. Treba imati na umu da klijent nije pasivni učesnik u svojoj terapiji ili koučing procesu, već da nastupajuće promene zavise i od njega. Takođe, nekada se klijenti posle inicijalnog poboljšanja osećaju ponovo loše. To ne sme da vas brine! U terapeutskom procesu se dešavaju oscilacije, sve do postizanja trajne pozitivne promene.

Da, partnerski odnosi se mogu bitno unaprediti. Nekad je za ovo i karatkotrajan rad dovoljan, posebno ako oba partnera žele da rade na tome i otvoreni su za razgovor. Kroz psihoterapiju/coaching se radi na unapređenju psiholoških kompetenci potrebnih za zrelu ljubav, ne samo na rešavanja neke aktuelne krize (razvod, preljuba, ljubomora, nerazumevanje…).
Sposobnost za zrelu ljubav je kompleksan splet različitih psiholoških ’znanja’ i veština. Malo je ljudi koji poseduju sposobnost za zrelu ljubav, zbog čega se taj njihov deficit očituje kroz različite probleme u partnerskom odnosu.
Dobra vest je što se na ovome uspešno može raditi! OLI integrativna psihodinamska psihoterapija i koučing su dominantno zasnovani na proširenju čovekovog kapaciteta za ljubav i rad, dve složene sposobnosti iz kojih proizilazi ona “vrhovna” – sposobnost za egzistenciju.

Svaki osećaj nesklada, nedovoljne ispunjenosti, nezadovoljstva, loše regulacije emocija, neraspoloženje povodom nekog gubitka, postojanje straha i napetosti, osećaj da niste iskoristili svoje potencijale a sami ne znate zašto… čine vas kandidatom za psihoterapiju ili coaching. Egzistencijalne krize i problemi su najčešći razlog zašto se klijenti javljaju, ne samo postojanje nekog mentalnog poremećaja. Psihoterapiija/coaching treba da proisteknu iz vaše potrebe da nešto promenite u životu. S obzirom na to da većina ljudi živi pod stresom, znači da bi psihoterapija svima mogla biti od koristi.

Naravno! U radu sa klijentima se radi na njihovim psihološkim kompetencama za obradu emocija, na bazičnim uverenjima i ličnom razvoju koji se odražavaju na međuljudske odnose. Tokom rada sa psihoterapeutom/coachem, unapređuju se one psihološke sposobnosti i veštine koje nisu dovoljno razvijene (neutralizacija i mentalizacija, celovitost i konstantnost objekta, tolerancija na frustraciju i ambivalenciju, volja i inicijativa; asertivnost, samopouzdanje…). Kao rezultat coaching/terapijskog procesa, nastupaju promene koje se pozitivno odražavaju na interpersonallne odnose: u porodici, partnerskoj vezi, poslovnom okruženju, socijalnim kontaktima.

Često klijenti koji dolaze na individualni rad posećuju i radionice koje držim, ili obrnuto. Zavisno od toga na čemu radim sa klijentom, nekad mu i sama preporučim radionicu koja bi mu bila od koristi. Radionice su odlično mesto da se razmenjuju iskustva, vežba usvojena veština, diskutuje o različitim temama u okviru grupe, generišu nove ideje i stiču nova znanja i veštine. Nekima ne prija ad u grupi pa su jedino voljni za individualni rad. Svakako, i jedno i drugo mogu biti od izuzetne koristi. Na kraju, možete probati i jedno i drugo i sami proceniti šta vam više odgovara.

Sposobnost i kapacitet za rad, zahtevaju izvesne emocionalne kompetence. Zrela sposobnost za rad zahteva psihološki zdravu ličnost. Ukoliko u našem psihološkom razvoju postoje ’rupe’, i naš kapacitet za rad je pun rupa – javljaju se izvesni problemi koji su direktna manifestacija defekta u ovoj sposobnosti (stalno odustajanje od cilja, nedostatak volje ili inicijative, nesposobnost dužeg opstajanja na radnom mestu, nemogućnost tolerancije frustracije, nestabilnost i nezadovoljstvo poslom, neispunjenost, nedostatak poslovne strategije…). Kroz psihoterapijski i coaching rad se ovi defekti u razvoju ličnosti koriguju pa osoba postaje dovoljno kompetentna za rad a problemi nestaju.

Stres i njegove posledice su vrlo čest razlog zbog koga klijenti dolaze coachu/terapeutu. Tokom rada kliijent se uči strategijama da se efektivnije nosi sa stresom, da povećava svoju psihološku otpornost na stres, načinima kako da umanji stres i njegove posledice.

Problemi u partnerskoj vezi mogu biti mnogobrojni. Takođe, mnogi od ovih problema imaju i svoju psihološku osnovu pa je tokom psihoterapijskog rada moguće raditi na konkretnom problemu. Iako na površini može izgledati da se radi o krupnim problemima, nekad je dovoljna kratkotrajna terapija da bi se postiglo poboljšanje. Ali je moguć i obrnut scenario: nekada ’sitni’ ali uporni problemi zahtevaju dugotrajnu terapiju jer se ispod njih nalazi neki dublji problem. Zato svaka partnerska veza zahteva individualni pristup i nema univerzalnog rešenja.

Mnogi (ne)odlučnost ne smatraju bitnim životnim i psihološkim problemom. Međutim, neodlučnost može biti značajan uzrok našeg neuspeha u životu ili bar nemogućnost da dostignemo svoj pun potencijal. Svako se nekad osetio nervozu zbog približavanja roka kada treba saopštiti neku odluku, a on nije bio ni blizu nje! Svakodnevno smo suočeni sa donošenjem odluka – neke su naši životno važni izbori, neke nisu. Neodlučnost može praviti problem u porodičnom, parnerskom, poslovnom životu, i što je ulog pri izboru veći ili neodlučnost izraženija – veća je mogućnost da napravimo grešku. Iza neodlučnosti stoje brojni uzroci (nemogućnost tolerancije ambivalencije i frustracije, neasertivnost, odlaganje, nepostojanje jasnog cilja, neadekvatna procena sopstvenih mogućnosti, problem volje i inicijative…), a oni se mogu razrešiti putem psihoterapije/coachinga.

Seksualni život uslovljen je brojnim faktorima. Bilo da se radi o problemima biološke ili psihološke prirode, psihoterapija može pomoći rešenju ili bar razumevanju i prihvatanju problema. Kroz psihoterapijski rad se može raditi na povećanju seksualne inteligencije i seksualne asertivnosti, na psihološkim uzrocima seksualnih disfunkcija, ali se i kroz health coaching mogu otkloniti neki od ’krivaca’ za nastale probleme koji su uglavnom vezani za životni stil. Seksualni život je važno područje našeg života i ne treba ga zanemarivati, već ulagati trud kako bi se unapredio a time povećalo sveobuhvatno životno zadovoljstvo.